САРАДЊА ПОРОДИЦЕ И ВРТИЋА

Вртић  је  као једна породица. Тихо и ненаметљиво ствара услове који погодују дечијем развоју. Напредна и разиграна деца указују на добру сарадњу између вртића и породице.Ако приметимо да су деца незадовољна или често плачу знaчи да та сарадња није на задовољавајућем нивоу.

 

Уважавајући савремене теорије дечијег развоја предшколске  установе су дефинисале програм свог рада који је најпогоднији и подстицајан за децу овог узраста. Међутим  тек заједничком сарадњом вртића и породице стварају се оптимални услови за целовит развој детета.

Када прође период адаптације који је за свако дете особен, деца обично радо одлазе у вртић. Ако је адаптација дуготрајна и дете се тешко одваја од родитеља, значи  да припрема детета за полазак у  вртић није добро остварена. Родитељи се често и сами не могу суочити са новом фазом одрастања детета, јер вртић је један од првих корака у осамостаљивању њиховог мезимца. Разни потиснути страхови и многа очекивања родитеља се пројектују на дете, које нашавши се у спрези противречних порука и сигнала реагује несигурно и одбијајуће. Зато је важно прихватити вртић као део породице, продужену руку која само наставља и надограђује започети и осмишљени пут дечијег развоја. Узајамно поверење родитеља  и  васпитача у вртићу ставара најбоље услове  у којима се деца осећају безбедно, збринуто и срећно. Своју  енергију могу усмеравати на стицање нових сазнања и вештина, а превладавање дисбаланса између очекивања породице и онога што вртића нуди и предлаже.

Целодневни боравак детета у вртићу је прилика да дете формира многе корисне навике, стекне вештине и усвоји знања. Само учеће активности када деца усвајау нове чињенице, уче нове песмице, бројеве или слова нису пресудне и одлучујуће у развоју детета. Тек игром  и осталим заједничким активностима, самим боравком у вртићу и међусобном комуникацијом међу децом и између деце и васпитача, остварује се прави напредк. Тај прогрес у развоју је често спонтан, без јасних и истакнутих промена. Онај ко прати дете уочиће да је оно временом постало самосталније, одлучније и истрајније у провођењу својих идеја и замисли, а те идеје су сваким даном све занимљивије и одишу печатом истинске дечије радозналости и стваралаштва.

Сарадња породице и вртића је посебно  плодоносна када, активним учешћем у животу вртића, чланови породице утичу на развој деце. Својим особeним стилом живота и једниственим и разноврсним искуствима  које преносе на децу они подстичу развој дечије личности и способности. За узврат добијају широку лепезу стваралачких активности и особина код свог малишана које су се формилале  и развиле управо интеракцијом различитих утицаја већег броја породица чија деца припадају једној васпитној групи, њиховом особеном животном стилу, усвојеним вредностима и културним обрасцима.

Свака испричана прича, организована посета или поклоњена играчка је прилика да група деце научи нешто ново и међусобном комуникацијом и креативношћу изгради или створи нови квалитет – особину, сазнање или вештину које је могуће усвојити и научити спонтано, кроз игру, без изражене намере да се учи, јер превасходни циљ боравка у вртићу није учење већ игра, заправо учење кроз игру. Радо позивамо родитеље и остале чланове породице да се активним учешћем укључе у васпитно-образовни процес  својим предлозима, сугестијама и идејама за осмишљавње активности током целодневног боравка деце у вртићу.

Други аспект сарадње породице и вртића је континуирано настојање вртића  да вредности које вртићка група формира и поштује усвоји и породица као своје вредности и подржава њихово постојање и изван вртића тј. у породици. То су вредности самосталности, дружељубивости, одговорности, прилагодљивости, истрајности и одлучности.

Самосталност у јелу и облачењу је нешто са чиме се деца суочавају одмах по доласку у вртић. Важно је да родитељи подрже настојање васпитачица да се деца самостално брину о себи и траже њихову помоћ само када је неопходна. Ако родитељи презаштићују дете и преузимају од  њега активности које је оно само способно да оствари долази до незадовољства и несигурности код  детета које се често испољава одбијањем детета да одлази у вртић. Родитељи и васпитачи треба да заједнички и удружено делују на формирању навика код деце, што је први корак и залог за свако самостално понашање и деловање дјеце у вртићу  и касније у животу.

Важна тачка сарадње вртића и породице је избегавање агресивних садржаја као модела понашање. То значи континуирано указивање деци на неприкладност и одбојност агресивног понашања, избегавање цртаних филмова који имају агресивне садржаје или поруке, одбацивање свих врста играчака и игара који подстичу агресивност и сукобе. Са децом је потребно разговарати о ососбинама  јунака цртаних филмова, о  оправданости њиховог понашања и проналажења алтернативних и прихватљивијих образаца понашања. Потребно је код деце подстицати толеранцију и сарадњу, укључивати децу у активности где се заједничким залагањем више чланова може остварити унапред осмишљен и договорен циљ.

Веома значајне особине за каснији развој детета  јесу одлучност и истрајност. Родитељи треба да подрже дечија настојања да самостално заврше започету активност и пруже помоћ тек када је неопходна. Охрабримо дете и стрпљиво сачекајмо да ураде започето чак и када им то из првог покушаја није пошло за руком. Не смемо обесхрабрити њихова настојања да сами проналазе начине решавања првих проблема и недоумица са којима се суочавају.

Потребан је континуиран напор да се сарадња породице и вртића буде оптимална и благовремена. Сваки напредак код  деце последица је заједнчког настојања родитеља и вртићa, a нестабилност или регресија, ако се појави, знак  је да је та сарадња била површна и недовољна. Својим предлозима, сугестијама, препорукама унапредите стваралачку  средину групе у којој борави ваше дете и тако индиректно подстичете развој деце у групи. Уважавајући препоруке васпитачица и стручних сараника правовремено усмеравајте развој вашег детета у оптималном правцу и стварајте услове да  увремењено формира навике и вештине прилагођене узрасту детета.

Пред сваком собом  у вртићу налази се огласна табла  која је, поред  директног разговора, први корак у информисању о активностима ваше деце у вртићу. Планирајте, организујте, мењајте, захтевајте да ова табла буде што богатија и садржајнија, а тиме и боравак вашег детета у вртићу подстицајнији и садржајнији.

Уколико вас понашање детета брине треба да попричате о томе са вашим најближим, или са васпитачима из вртићке групе вашег детета. Само тако ћете знати да ли су и они исто тако забринути. У сваком случају ако понашања вашег детета ремети његов однос са вама, са његовим вршњацима или ако угрожава његов развој и одушевљење игром, без устручавања, обратите се психологу.

 

ПУ „Уб“                                                                                           стручни сарадник психолог

Добринка Петровић