ПРИПРЕМА ДЕЦЕ ЗА ПОЛАЗАК У ШКОЛУ

Припремљеност за школу представља једно од најзначајнијих постигнућа у предшколском периоду. За ову припрему битни су многобројни фактори али свакако су најзначајнији предшколска установа и породица.

 Једна од основних функција те припреме јесте да учини што неприметнијим прелазак из једне институције у другу као и да убрза процес прилагођавања новим условима у школи. Дете се поласком у школу налази у једној за њега сасвим новој средини, која се у већој мери разликује од породичне као и од средине у вртићу где је све прилагођено дечјем узрасту (столови, столице, кутићима за игру, тоалети) и где је атмосфера мање формална.

Припрема детета за школу никако не треба да буде стицање посебних знања и умења потребних за савладавање појединих наставних предемта које ће дете имати у првом разреду. Од тога је много битнији општи развој његових интелектуалних способности и сазнајних интересовања, као и развој способности да посматра, анализира, пореди и уопштава оно што опажа у природи и друштву и да на основу тога изводи закључке. У предшколском периоду јако је битно ојачати физичко и ментално здравље деце, како би била спремна за напоре који их чекају у школи, битно је морално их васпитавати, што подразумева усвојеност одређених норми и правила понашања, спремност за сарадњу и комуникацију, изграђену самосвест, способност самоконтроле и самооцењивања, развијену вољу, правилан однос према раду, стечено поуздање у односу са другим људима. Јако је битно да се у овом периоду развију дечји интелектуални потенцијали, радозналост, креативност, љубав према књизи.

Поред општем припреме за школу, у установи се обавља и посебна припрема, у оквиру преипремних предшколских група. Посебна припрема има у виду наставне садржаје који се реализују у првом разреду основне школе у оквиру свих предмета. У ову препрему спадају нпр. учење деце да разликују боје, облике и количине предмета, посебне вежбе ситних мишића шаке и координација између ока и руке, руковање оловком као припрема за писање, игролике активности на тему "школа".

Све ове активности реализују се у оквиру појединих аспеката развоја дечје личности - сазнајног, развоја комуникације и ставаралаштва, социо-емоционалног и духовног развоја и физичког развоја, кроз план и програм рада у припремним предшколским групама.

Незаобилазан фактор у припреми деце за школу јесте и породица. Родитељи су свакако врло заинтересовани за успех своје деце у школи, али често њихов допринос у том погледу није адекватан, па је понекад чак и погрешан, упркос добрим намерама. Те грешке најчешће се огледају у давању предности специјалној припреми за школу (која се најчешће своди на учење неких делова наставног градива за 1. разред). Такође често се код родитељ јавља предрасуда према игри, као показатељу незрелости, па често код родитеља преовлађује став да је треба сузбијати. Код многих родитеља постоји предрасуда да игра треба да буде превазиђена када дете крене у школу. С обзиром да се на игру гледа као на знак недораслости, она се омаловажава пред дететом, у име припремања за школу са намером да се потисне. Због тога деци не треба ускраћивати игру, али им треба бирати играчке које ће им развијати памћење, доследност, упорност, стрпљивост, игре које ће их учити и да губе и да побеђују.

Такође, у склопу припреме за школу јако је битна и атмосфера која влада у породици, јер најбоља васпитна метода на овом узрасту је лични пример, без чега ни остали васптни поступци неће бити ефикасни. Такође у породици трбе радити и наразвијању дечје пажње-разговором, причањем прича и слично, треба развијати доследност у раду, развијати радне навике код детета (сређивање собе, прикупљање играчака) али и у пословима везаним за целу породицу. Такође у породици је потребно обратити пажњу и на навике детета-како слаже своје ствари, како се брине о својим књигама, како поступа према играчкама јер ће се тако дете односити и према школским књигама.

Децу такође не треба застрашивати школом, јер то неће допринети лаком прилагођавању на нову средину и обавезе у школи. Родитељи треба да се потруде да створе такву атмосферу у породици да полазак у школу али и сваки други школски дан буду радостан доживљај за дете, који ће оно започети са осмехом.

Полазак у школу је нормалан след догађаја. Није га потребно превише наглашавати, али ни занемаривати његову важност. Од Вашег става зависи и став детета према школи и онима који га образују. Родитељи би требали да преузму улогу водитеља кроз процес учења, тако да ће учење постати задовољство, а не напор за дете, а самим тим и за родитеља.

Психолошка припрема за полазак у школу подразумева:

Реално представљање школе, што значи да детету треба изнети реалне чињенице о школи и о ономе што га тамо чека. Дакле, без претеривања, било у позитивном, било у негативном смислу.

Формирање позитивног става према школи, подразумева да детету објасните да се деца радују поласку у школу и да тамо има пуно занимљивих садржаја и забавних вршњака. На тај начин, дете ће бити много отвореније да заиста примети такве садржаје у школи.  

Проблеми са којима се најчешће сусрећу родитељи деце која полазе у први разред јесте смањена пажња и недовољно развијена концентрација.

 За развијање пажње код деце, могу се користити различите игре стрпљења (нпр. играјте се лекара који има много пацијената и тестирајте дете колико дуго може да стрпљиво седи у чекаоници).

Развијање пажње и опажања простора и детаља може се вежбати свакодневно, у току шетње (именовање свих предмета одређене боје које дете може да уочи или предмета одређеног облика), у зоолошком врту (разврставање животиња које лете и које не лете, које једу месо а које једу биљке), у продавници (да стави у корпу пет велики и пет малих кромпира, две јабуке...) и сл.

Посебно у првом разреду утичите на став детета да су читање и писање важан део учења. На тај начин стварате услов за формирање концентрације која ће детету бити потребна за целокупно будуће школовање. Концентрација се може развијати кроз одређене игре, као што су слагање слагалица, игре са глином, бојење итд. Како би дете могло да се концентрише на учење, веома је важно омогућити му услове за рад. Угасите ТВ и све остало што детету може одвлачити пажњу док ради. Када дете покушава да учи у исто време док је укључен ТВ, меморија му је подељена и истовремено треба да прати оба садржаја. Идеално је да дете има своју собу, и сто за којим ће учити.

 

Игре као припрема за учење:

*свакодневно замолите дете да Вам донесе две јабуке, три бомбоне и сл.

*игра „на слово, на слово“-том игром утичете на богаћење речника детета

*током шетње, замолите дете да Вам чита бројеве са регистарских таблица-на тај начин дете вежба бројеве, али и развијање пажње и концентрације

*заједно са дететом учите како уденути конац у иглу, прво родитељ па дете-на тај начин вежбате дететову пажњу и стрпљење

Најважнији задатак родитеља је да ПОДСТИЧУ, НАДГЛЕДАЈУ, ХВАЛЕ ДЕТЕ, ИМАЈУ РАЗУМЕВАЊА ЗА СВЕ ДЕЧИЈЕ „ВЕЛИКЕ БРИГЕ“ КОЈЕ СУ ЊИМА ЈЕДНАКО ВАЖНЕ КАО И НАМА НАШЕ БРИГЕ!

 

СРЕЋНО!

 

Стручни сарадник психолог ПУ „Уб“

Добринка Петровић